Ukoliko imate dijabetes tip 2, Vaše telo postepeno prestaje da pravi dovoljno insulina i manja je mogućnost da efikasno koristi insulin koji pravi. Sa isuviše malo insulina, Vaše telo ne može da iskoristi glukozu iz hrane koju jedete i nivoi šećera u krvi rastu i postaju štetni po zdravlje.

Razumevanje veze između insulina, šećera u krvi i prosečnog nivoa šećera u krvi tokom vremena – poznatog kao HbA1c – je važno za dobru kontrolu dijabetesa tip 2.

HbA1c je merilo Vašeg nivoa šećera u krvi u poslednja dva do tri meseca. Vaš lekar će obaviti test krvi da bi izmerio vaš HbA1c i iskoristio taj podatak za određivanje ciljnog opsega šećera u krvi za Vas.

Ako imate dijabetes tip 2, svaki pad HbA1c od 1% smanjuje rizik od komplikacija. Ciljni opsezi HbA1c za osobe sa preddijabetesom i dijabetesom tip 2 prikazani su na ovoj slici.

Iako je veoma važno da ostanete u okviru ciljnog HbA1c opsega koji je odredio Vaš lekar, normalno je da Vaš šećer u krvi varira tokom dana u zavisnosti od mnogih faktora. Međutim, može biti opasno ako Vaš nivo šećera u krvi ode iznad ili ispod ciljnog opsega i ostane netretiran.

Visok šećer u krvi, poznat kao hiperglikemija, oštećuje Vaše krvne sudove. To može smanjiti snabdevanje organa i nerava u vašem telu krvlju bogatom kiseonikom i hranjivim sastojcima i, tokom vremena, dovesti do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija.

Kontrolisanje visokog nivoa šećera u krvi pomoći će Vam da izbegnete komplikacije kao što su:

• Srčani udar
• Smanjen vid ili slepilo izazvani moždanim udarom
• Bolest bubrega
• Problemi sa nervima
• Oslabljena cirkulacija u stopalima
• Amputacije usled gangrene noge

Nizak šećer u krvi, poznat kao hipoglikemija, javlja se kada nivoi šećera u krvi padnu ispod 4,0 mmol/L (ili 72 mg/dL).

Visok šećer u krvi je opasan na duge staze, ali nizak nivo šećera u krvi takođe može da utiče na vaše zdravlje.

Možda ste već doživeli nizak šećer u krvi, a da to niste ni znali. Osobe sa dijabetesom koje uzimaju terapiju moraju da budu svesne znakova i simptoma niskog šećera u krvi. Oni mogu da uključuju:

• Drhtavicu ili osećaj slabosti
• Znojenje, jezu i vlažne dlanove
• Zbunjenost
• Glavobolju
• Brz/ubrzan puls
• Ošamućenost ili vrtoglavicu
• Nervozu, anksioznost ili razdražljivost
• Zamućen ili oslabljen vid

Nizak šećer u krvi i njegovi simptomi mogu biti opasni i treba da znate šta da uradite ako se oni jave.

Možete doživeti nizak šećer u krvi iz mnogih razloga, na primer ukoliko:

• imate neplaniranu fizičku aktivnost
• propustite ili odložite obrok ili užinu
• uzmete previše insulina ili lekova iz grupe insulinskih sekretagoga (pospešuju lučenje insulina; sulfonilurea i glinidi)
• pijete alkohol bez hrane
• doživite stresne situacije

U proseku, studije pokazuju da osobe sa dijabetesom tip 2 na terapiji insulinom doživljavaju 23 epizode pada šećera u krvi (blagih ili umerenih) tokom godinu dana.

Posledice niskog šećera u krvi mogu biti drugačije kod svakoga, a simptomi hipoglikemije mogu da se kreću od blagih do ozbiljnih.

Ponovljena hipoglikemija može vremenom dovesti do „neprepoznavanja hipoglikemija”, kada se više ne osećaju simptomi niskog šećera u krvi, što otežava njegovo utvrđivanje i njihov tretman.

Preuzmite „Upitnik o hipoglikemijama” da biste lakše prepoznali i pratili svoje epizode hipoglikemije.

Važno je da razgovarate sa lekarom ili medicinskom sestrom ukoliko iskusite pad šećera u krvi. U nekim slučajevima, dobra ideja je popiti voćni sok ili pojesti 3 bombone radi trenutnog oporavka, ili pojesti 3 ili 4 šećerne tablete ako ih imate prema preporuci Vašeg lekara ili medicinske sestre. Vaš lekar može da vam pomogne da pronađete najbolju opciju za Vas u slučaju hipoglikemije i može da prilagodi dozu drugih lekova za dijabetes kako bi se smanjio rizik od niskog šećera u krvi.